Sjećanje na nevine žrtve NATO bombardovanja u Grdeličkoj klisuri Istaknuto

1 komentar

Na današnji dan, prije 19 godina, dogodio se napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri, koji je drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, izveo avion NATO-a, koji je ispalio dvije rakete, te tom prilikom pogodio putnički voz koji je prelazio preko željezničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri.

grdelicka klisura1

U eksploziji i plamenu od ovih pogodaka izginulo je i povrijeđeno mnogo putnika. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dijela ljudskog tijela, a mnogi se vode kao nestali.

Bombardovanje se desilo tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Agresija je na svom početku bila usmjerena na vojne ciljeve, ali se sredinom aprila težište napada proširilo i na strateške i ekonomske ciljeve kao što su saobraćajnice, a naročito mostovi.

Mnogo civilnih žrtava palo je i u stambenim područjima udaljenim od vojnih i ekonomski strateških objekata i ciljeva, u putničkim vozilima i javnom prevozu, izbjegličkim kolonama, kancelarijama, bolnicama, zatvorima, ambasadama i prostorijama javnih medija.

grdelicka klisura2

Napad

Prema izjavama dvojice mašinovođa, Bobana Kostića i Gorana Mikića iz Niša, voz je iz niške stanice 12. aprila 1999. godine krenuo sa 15 minuta zakašnjenja, a u to ratno vrijeme, niko nije provjeravao koliko je putnika u vagonima međunarodnog voza koji je saobraćao do Ristovca.

Iz NATO aviona su ispaljena četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini. Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalijepljen za šine.

Bombardovanje se desilo oko 11.40 po lokalnom vremenu. Raketa AGM-130 ispaljena sa NATO F-15E pogodila je most u trenutku kada je putnički voz prelazio preko mosta na liniji Beograd - Ristovac. Raketa je pogodila voz i uništila treći i četvrti vagon, dok most nije uništen.

Prema generalu Vesliju Klarku, koji je bio glavnokomandujući NATO snaga u to vrijeme, voz je išao previše brzo, a bomba bila previše blizu cilja da bi mogla da se otkaže. Naveo je da je prva raketa ispaljena sa velike udaljenosti od cilja zbog čega pilot nije bio u mogućnosti da vizuelno prepozna voz. Shvatajući da je voz pogođen, ali vjerujući da može još uvijek da završi misiju ispaljivanjem na most sa koga je prošao voz, pilot je u još jednom prolazu ispalio drugu raketu.

I ova raketa je pogodila voz. Klark je opisao drugi pogodak kao "neoprezan incident" u kome se voz "kretao u području cilja, skrivajući se u dimu prvog pogodtka", naglašavajući da je pilot navodno imao manje od sekunde da reaguje.

NATO je u cilju opravdavanja svog napada na putnički voz, u kojem su žive izgorjele ili masakrirane civilne žrtve, prikazao video-snimak načinjen kamerom na avionu.

Žrtve

Na dan bombardovanja, kasno poslije podne, iz leskovačke bolnice je javljeno da je primljeno 16 teže i lakše ranjenih putnika. Ali, nije svima povrijeđenima pomoć ukazana u Leskovcu. Tačan broj nastradalih putnika nikada nije utvrđen. Među poginulima su bili tek vjenčani Ana Bjeletić i Ivan Marković, istraživači u oblasti hemije.

grdelicka klisura3

Pitanja legalnosti

Jugoslovenska vlada i neke zapadne grupe karakterisale su napad kao zločin. Druge humanitarne organizacije kritikovale su nastavak bombardovanja nakon što je prva raketa pogodila voz. Amnesti Internešnal argumentovao je da je napad trebalo da se zaustavi kada je voz bio pogođen, i da je druga bomba prekršila princip proporcionalnosti. U izvještaju nakon rata, Amnesti je o ovom incidentu napisao:

"Izgleda da je prekršen član 57 protokola I koji traži da se napad otkaže ili suspenduje ukoliko je jasno da cilj nije vojni ... ili ako bi se moglo očekivati da napad za posledicu ima gubitak života civila...".

Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavio je u maju 1999. godine komitet sa ciljem određivanja da li je bilo prekršaja međunarodnog zakona tokom NATO bombardovanja. U finalnom izveštaju Karla del Ponte zauzela je stanovište da napad jeste bio srazmjeran.

Oštećeni most je popravljen i ponovo otvoren u septembru 1999. godine. Svakog 12. aprila se na godišnjicu ovog ratnog zločina prigodnom manifestacijom i polaganjem vijenaca na spomen obeležje saučestvuje sa žrtvama ovog zločinačkog napada i njihovom rodbinom i čuva sjećanje na pogibiju potpuno bespomoćnih putnika.

 

Posljednja izmjena Srijeda, 11 April 2018 22:44

  • Izvor: wikipedia
Napomena i uslovi komentarisanja
Napomena: Komentari čitalaca ne predstavljaju stav redakcije portala Sarajevo-RS.com. Za sadržaj i tačnost komentara čitalaca ne odgovaramo. Sadržaj se periodično pregledava i neprikladni komentari se uklanjaju. Sarajevo-RS.com zadržava pravo brisanja komentara, kao i blokiranja korisničkog imena bez najave i bez objašnjenja.
Uslovi komentarisanja: Strogo je zabranjen govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke. Administrator će izbrisati sve komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu.
Prijavite se napišite svoj komentar...
Prijavi se putem
ili ostavi komentar kao gost
Učitavanje komentara... Komentar će biti osvježen nakon 00:00.
  • Ovaj komentar joč nije objavljen.
    Mišo · 09:19 12.04.2018
    "Uslovi komentarisanja: Strogo je zabranjen govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke. Administrator će izbrisati sve komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu." - е хајде ми господо моја ово објасните - шта би по вама требало (знам, ово је генерално правило за све коментаре, нисте ви измислили)/али како се уклопити - говор захвалности за злочин, похвалу за пилота за исказану хуманост (да се евентуално преживјели не муче, па их дотуци); говор захвалности Веслију Кларку за бриљантно објашњење, по њему "инцидента" (као да је воз само искочио из шина); онда Карли дел Понте што нас поучи шта је сразмјерно (а да њој неко опачли чвоку, дигла би авијацију)? Што се тиче увреда - шта год да човјек напише - џаба му, ти људи немају образа па да би се увриједили или постидјели; назвати их каквим животињским именима - увриједио бих животиње. Надам се да неће бити схваћено као пријетња ако напишем - неко то одозго све види; надати се да ће им се вратити истом мјером, а и да ће им неко све објаснити на исти начин!
nazad na vrh

Region

Prev Next