Menu
A+ A A-

Međunarodni plesni festival "Inter Dance FEST 2018" u aprilu u Sarajevu

inter dance festival1Sarajevo će i ove godine na tri dana ponovo biti centar evropskog plesa uz osmo izdanje međunarodnog plesnog festivala Inter Dance FEST. Plesni festival će se održati od 13. do 15. aprila 2018. godine u sportskoj dvorani KSC "Ilidža".

Ovaj festival je u proteklih sedam godina izrastao u najkvalitetniji plesni događaj u širem regionu, a Inter Dance FEST mnogi nazivaju i prvenstvom Jugoistočne Evrope jer na jednom mjestu možete vidjeti šampione svih država regije koji se takmiče za titulu najboljih u svojim kategorijama.

Takmičenja u okviru festivala su u zvaničnom kalendaru Međunarodne plesne organizacije (IDO) te najboljima donose bitne bodove i status na rang listama, a održavaju se po pravilima IDO-a i Saveza modernih plesova u Bosni i Hercegovini.

Inter Dance FEST je prošle godine ugostio preko 2.500 takmičara i više od 3.000 posjetilaca tokom tri dana održavanja, a da je Sarajevo popularno među plesačima govori i veliki broj prijava za ovaj prestižni plesni događaj, iako je ostalo još tačno 88 dana do osmog izdanja festivala.

"Raduje me da nam stižu prijave ranije nego ikada, a još više me raduju prijave novih klubova koji do sada nisu učestvovali na našem festivalu što je najbolji pokazatelj da smo dobri domaćini i da ljudi ovdje rado dolaze već godinama, ali i šire pozitivne informacije o našem takmičenju. Svake godine broj učesnika, klubova i zemalja je sve veći i siguran sam da ćemo ove godine oboriti prošlogodišnji rekord od 14 zemalja i 84 kluba koji su uzeli učešće. Gledaoci će moći uživati u više od 4.000 nastupa i oko 40 sati aktivnog plesa tokom tri dana. U pregovorima smo i sa savezima nekih država Srednje Evrope koje do sada nisu imale predstavnike na Inter Dance FESTu te se radujemo novim učesnicima", rekao je autor festivala Dragan Veselinović za portal Sarajevo-RS.

Na festivalu nastupaju takmičarke i takmičari starosti od 6 do 50 godina, a zastupljeni su svi stilovi modernih plesova kao što su Hip Hop, Jazz Dance, Street Dance, Disco Dance, Break Dance, Jazz Ballet, Electric Boogie, Latino Show, Majorette, Cheerleading, Carribean Show, Salsa Show, Zumba Show, Belly Dance i mnogi drugi.

Organizatori za ovu godinu najavljuju i mnoge novosti na festivalu u saradnji sa partnerima i sponzorima ovog događaja, a po riječima Veselinovića svi segmenti organizacije idu po planu i spremno će dočekati početak takmičenja u aprilu:

"Tim koji organizuje festival ima veliko iskustvo i mi činimo sve što možemo da naše goste dočekamo na najbolji način i da im boravak od tri ili četiri dana u Sarajevu bude nezaboravno iskustvo. Ovdje nije riječ samo o plesu i takmičenju, nama je važno da se učesnici druže, da imaju dovoljno vremena da obiđu grad, kupe suvenir, probaju naše gastronomske specijalitete i dobro se zabave. Naravno da nam je pri tome potrebna pomoć sponzora i prijatelja, ali mi smo uvjereni da ćemo tu podršku i imati i da će ovo biti najbolji Inter Dance FEST do sada i da ćemo još jednom opravdati povjerenje dato od strane Međunarodne plesne organizacije (IDO)", dodaje Veselinović.

Više informacija o Inter Dance FEST-u možete saznati na web stranici festivala www.interdancefest.com ili na Facebook stranici Inter Dance FEST https://www.facebook.com/interdancefest.

 

inter dance festival 3

 

Legendarna Džoan Baez nastupa u Sarajevu

dzoan bezDžoan Baez, legendarna folk heroina, mirovna aktivistinja i nekadašnja saradnica i muza Boba Dilana nastupiće 3. marta u Sarajevu u okviru svoje posljednje velike svetske turneje.

 

Slavna pjevačica će u Bosanskom kulturnom centru publici predstaviti svoj novi studijski album “Whistle Down The Wind “, prvi nakon albuma “Day After Tomorrow” iz 2008 godine.

Turneja će početi 2. marta u Štokholmu, a Baez kaže da je ovo neka vrsta njenog oproštaje od velikih koncertnih turneja.

- Ova će godina biti u znaku moje posljednje velike svjetske turneje, jer u budućnosti planiram samo pojedinačne koncerte. Veselim se tom putovanju i druženju s publikom s kojom ću podijeliti dugogodišnje hitove, ali i novi album na koji sam vrlo ponosna. Producent je Džo Henri, a biće objavljen krajem februara ove godine – kaže slavna umjetnica.

Karijera slavne pjevačice traje više od 50 godina, tokom kojih je nesebično predstavila Boba Dilana svijetu 1963. godine, uz burnu umjetničku i privatnu vezu sa novopečenim nobelovcem, koračala je na prvim linijama Pokreta za građanska prava sa Martinom Luteromr Kingom.

Učestvovala je na znamenitom koncertu u Vudstoku kao i nizu protestnih akcija protiv vijetnamskog rata,uključujući posjetu Hanoju u tadašnjem Severnom Vijetnamu krajem 1972. godine, kada je donijela poštu zarobljenim američkim pilotima, a i danas se sa istom strašću bori za ciljeve u koje vjeruje.

Vlasnica je preko 30 albuma, a u njenim pjesmama su, osim američkog folka, prisutni i elementi rok, pop, kantri i gospel muzike.

Pored pjesama koje sama komponuje na koncertima u svom karakterističnom stilu izvodi i kompozicije poznatih umjetnika kao što su Vudi Gatri, Bob Dilan, Džon Lenona, Leonard Koen, Pol Sajmona.

Među brojnim nagradama koje je osvojila, Džoan je ponosna vlasnica nagrade za životno djelo koje dodjeljuje Rekording Akademija te posebnog priznanja dodjeljenog 2012. godine od Amnesti Internešnal za poseban doprinos globalnoj borbi za ljudska prava.


RnR Records vam predstavlja – Hurleur

hurleurRnR Records je nastao pre svega kao želja da se rad na promociji rock kulture i promociji karijera ovdašnjih sastava i izvođača jednostano proširi i na izdavačku delatnost. Jedno je povezano sa drugim, i mislimo da je to ujedno i najbolje rešenje. Ideja oko osnivanja RnR Recordsa, kao i same realizacije je stigla veoma brzo i za praktično 2 meseca, objavljeno je 6 albumskih izdanja sastava iz Srbije. RnR Records su Predrag Jovanović i Branimir Lokner autori edicije “Rokenrol u kanadžama interneta” koji sa svojim prijateljima polako ali sigurno vraćaju prave vrednosti na pravo mesto.

 

Iz Negotina dolazi sastav Hurleur, aktivan od 2012-e godine. Po godinama ga čine izrazito mladi momci, ali sa već izraženim iskustvom. 

 

Svirački su tokom godina bili izrazito aktivni, a ne malu reputaciju stekli su nastupima na prestižnim ovdašnjim festivalima i manifestacijama kao što su: Belgrade Demo Fest Live“, „Exit“, „Arsenal Fest“, „Zaječarska gitarijada“… Svirali su veliki broj klupskih koncerata, a imaju i nekoliko zapaženijih nastupa u Bugarskoj, na kojima su stekli veliki broj poštovalaca. Izvode izrazito energičnu varijantu punk rocka, koja malo koga ostavlja ravnodušnim kada je izvode „uživo“.

 Konstantno su koncertno aktivni i imaju primereno sledbeništvo koje je uz njih tokom proteklih godina. Iza sebe imaju jedno Demo izdanje iz 2015-e godine naziva „CAI“, a tokom decembra 2017-e izlazi im debi full-length za „RnR Records“ – „JA“. Na albumu se nalazi 9 autoprskih pesama:

R.br. Ime kompozicije Trajanje Muzika Teksthurleur 1
1. Sam 02:19 Nikola Petrović Nikola Petrović
2. Mortalite 04:05 Nikola Petrović Nikola Petrović
3. Problem 02:35 Nikola Petrović Nikola Petrović
4. Briga me 02:00 Nikola Petrović Nikola Petrović
5. Grizi sistem 01:42 Nikola Petrović Nikola Petrović
6. Zauvek 03:09 Nikola Petrović Nikola Petrović
7. Naću tako mlad 02:04 Nikola Petrović Nikola Petrović
8. Pobuna pankera 01:58 Nikola Petrović Nikola Petrović
9. Ja 02:50 Nikola Petrović Nikola Petrović

Postavu koja je aktivna i koja je snimila album „JA“ čine : Nikola Petrović – gitara / vokal, Samir Dizdarević – gitara / vokal, Miloš Ilić – bas i Aleksa Dinić – bubnjevi.

 

RnR Records Team

 

 

 

 

 

 

link za digitalnu kupovinu: http://phonofile.link/ja-1

 

 

 

RnR Records vam predstavlja – Kramer

kramerNiški sastav Kramer je akt za dužim istorijatom, ali nažalost i diskontinuiranim tokom karijere. Započeli su sa radom sada već davne 1989-e godine, i za kratko vreme uspeli su da steknu status jednog od najznačajnijih niških bendova. Njihov hard rock bivao je svuda veoma dobro prihvaćen gde god su nastupali, a u postavi je tada bio i pevač Dejan Najdanović – Najda, koji je kasnije ostvario značajnu solo karijeru.

Kramer su 1995-e objavili svoj prvi album naziva „U mojim mislima“, koji je urađen u renomiranom beogradskom „Kazablanka“ studiju. Umesto da stvari većom brzinom krenu u afirmativnom smislu napred, grupu napušta Najda, prihvatajući poziv koji se jednostavno ne odbija, a to je uloga pevača u grupi Smak. Nedugo zatim, Kramer okončavaju ovu fazu rada, koja nažalost u ono vreme nije imala svoj priželjkivani nastavak.

Ipak, 2014-e godine dolazi do reuniona postave, koju brojni poklonici grupe ne zaboravljajući na njihov raniji background, sa oduševljenjem prihvataju. 

Koncertni nastupi pokazuju da su Kramer i dalje važan niški adut kada je reč o melodic rock/hard rock i 80’s hard rock tendencijama ne samo u gradskom
i regionalnom okruženju. Decembra 2017-e, njihov drugi album sa 8 songova naziva „Hiljadu pitanja“, koji je sniman i produciran u FatCat studiju,
izlazi za „R’n’r Records“.

 

 

R.br. Ime kompozicije Trajanje Muzika Tekstkramer 1

1 Vrati se 3:44 Srđan Vučković Srđan Vučković
2 Andjela 3:17 Srđan Vučković Srđan Vučković
3 Odlazis 4:24 Dejan Anđelković Dejan Anđelković
4 Reci mi 4:40 Goran Zarković Goran Zarković
5 Crna kraljica 3:33 Srđan Vučković Srđan Vučković
6 Tajna 3:47 Vladica Mitić Vladica Mitić
7 Noc 4:35 Goran Zarković Goran Zarković
8 Hiljadu pitanja 3:31 Srđan Vučković Srđan Vučković

Kramer čine : Srđan Vučković Vučko – vokal, Darko Đorđević Džoni – gitara, Danilo Obradović Trša – gitara, Goran Bogićević Blacky – klavijature, Miodrag Plavšić – bas i Dejan Anđelković Kramer – bubnjevi.

 

RnR Records Team

 

 

 

https://youtu.be/5bvtiOnRlSM

 

link za digitalno izdanje:

http://phonofile.link/hiljadu-pitanja

 

 

RnR Records

rnr recordsNaš portal sarajevo-rs.com, uspostavio je saradnju sa izdavačkom kućom RnR Records iz Beograda. U narednom periodu prestavićemo vam njihov rad i izdanja.

RnR Records je nastao pre svega kao želja da se rad na promociji rock kulture i promociji karijera ovdašnjih sastava i izvođača jednostano proširi i na izdavačku delatnost. Jedno je povezano sa drugim, i mislimo da je to ujedno i najbolje rešenje. Ideja oko osnivanja RnR Recordsa, kao i same realizacije je stigla veoma brzo i za praktično 2 meseca, objavljeno je 6 albumskih izdanja sastava iz Srbije. RnR Records su Predrag Jovanović i Branimir Lokner autori edicije “Rokenrol u kanadžama interneta” koji sa svojim prijateljima polako ali sigurno vraćaju prave vrednosti na pravo mesto.

Boris Vlastelica - Repetitor

repetitorBeogradski trio Repetitor spada u one novije aktove, koje teško da ćete uspeti da „zakačite“ u nekom televizijskom prenosu ili da čujete neki njihov song putem radio emitovanja. Ipak, ako malo zagrebete po ukusima ne samo njihovih generacijskih vršnjaka, koji ne robuju estradnoj psihologiji i takozvanoj „Pink“ estetici, uverićete se da za grupu zna, ali ih i podržava, ne mali broj sledbenika. Repetitor svojim izvođačkim konceptom donose dah i psihologiju novog vremena, sa svim svojim dobrim i lošijim stranama, oslanjajući se koliko je to moguće najviše na sopstvene snage i birajući one prave saradnike, koji mogu da im omoguće preko potrebni iskorak. Repetitor su objavili do sada dva albuma, za jesen 2016-e, kako kažu pripremaju treći, a njihov još uvek aktuelni „Dobrodošli na okean“, realizovali su za slovenački „Moonlee Records“. Glavni čovek pomenute izdavačke kuće Miran Rusjan, takođe dobrim delom obavlja menadžerske i promoterske aktivnosti za grupu i činjenica je da i njegovom zaslugom, Repetitor iza sebe već uveliko imaju internacionalni, od malopre navedeni „iskorak“. Oni su grupa koji svoj maksimum pruža na koncertima, u šta sam se mogao uveriti, a njihov takođe izražajni crossover koji predstavlja kombinaciju alter/garage/post rocka i još nekih elemenata ,otkriva njihovu naslušanost nazovimo to „novijom“ muzikom.

Repetitor kapiraju sadašnji trenutak na adekvatan način i svesni su okruženja u kom se nalaze. Nedostaje im još jedan mali potez, kojeg kao i kolege iz grupe Goribor nisu ovde „odradili“. A to bi trebalo biti marketinško relevantnije „pojašnjenje“ ovdašnjoj javnosti segmenta koji se tiče promocije, što bi rezultiralo potencijalnom i verovatno realnom pridobijanju većeg broja sledbenika i konzumenata. Možda misle da za tako nešto još nije pravi trenutak, uostalom budućnost je tu i dolazi brže nego ikad, ne treba sumnjati da će vreme biti Repetitorov saveznik.

 

Branimir Lokner

 

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Ne delim muziku na prizemnu i sofisticiranu. Mi kao rock grupa imamo minimalistički pristup muzici. Dva, tri akorda, ili jedan rif je često sve što treba za dobru pesmu. Neko bi to nazvao prizemnim, a neko semplovanje i programiranje bez kojih ne bi bilo toliko dobrog hip-hopa i elektronske muzike. Znam da je kliše, ali stvarno postoji samo dobra i loša muzika i to važi u svakom žanru.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Bilo je i pre kompjutera puno krš muzike i presmešnih izvođača, samo nije sveukupno bilo toliko muzike. Kompjuteri su doneli mogućnost da svako snimi i objavi šta hoće za nikakve pare, bez ugovora sa izdavačkom kućom, iznajmljivanja studija ili proizvodnje ploče ili diska. To je dovelo do hiperprodukcije koja je učinila da je mnogo teže iskopati dobru muziku koja je na neki način „devalvirala“ zbog prevelike ponude. Televizija i radio, kao stari mediji koji i dalje imaju odlučujući i ogroman značaj u plasiranju muzike su ostali rigidni i zatvoreni za omladinsku subkulturu. Mislim da pre u njih treba gledati kao krivce što zanimljiva i uzbudljiva muzika ne može da ispliva. Kompjuteri su loše uticali na kvalitet snimaka koje slušamo pre svega zbog kompresovanja u mp3 format, ali i to je opet omogućilo veću dostupnost željenog zvuka u svakom trenutku.

 

II - Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Ne možemo ni ja ni moji slušaoci da sa sigurnošću razlikujemo digitalni i analogni zvuk, u to sam uveren. Posebno kad se sve završi na mp3-u.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Analogni zvuk je definitivno bolji, topliji i prostraniji, ali je i analogna oprema značajno skuplja, tako da je digitalni zvuk doneo boljitak što su priliku da snimaju dobili ljudi bez puno keša. Takođe ima žanrova zasnovanih na digitalnom zvuku, koje nikako ne bih otpisao kao loše same po sebi.

 

III - Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da bude studijskirepetitor 2 muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Smanjila se potražnja, ali će uvek biti dovoljno publike koja će želeti da čuje ljude kako sviraju instrumente. Za studijske muzičare i one koji sviraju svoje instrumente radi virtuoznosti, mene je uvek bilo baš briga. Mnogo mi je bitnija autorska strana od uslova, a i od virtuoznosti. To da li neko ima šta da kaže i ima li dobar i zanimljiv način da to uradi. Bar je tako kod muzike koju mi volimo.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije, pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
„Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”.

 

IV - Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Naravno da jeste muzika. Shvatam šta želiš da kažeš, ali i elektronska muzika ima nijanse gde dolazi do izražaja osećaj, dar, sluh i iskustvo. Slažem se da je to donekle manje potrebno nego kod instrumenata, ali elektronska muzika je jako logičan proizvod prelaska sa analognih na digitalne mašine u svim sferama života. Kao muzika koja nosi određeni duh vremena, svakako zaslužuje da se tako zove.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji "otkucan" na tastaturi računara?
Ne može u potpunosti, jer će uvek biti potražnje za spontanošću i energijom koju donosi sviranje instrumenata. Jako je teško nekome bez iskustva da primeti da li je nešto programirano ili odsvirano, ali će primetiti na drugi način, tako što će mu živo odsvirana pesma verovatno biti prirodnija, spontanija i manje robotska.

 

V - Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Nadam se da neće, jer bi to značilo rigoroznu kontrolu tokova informacija na internetu što verujem da niko zdrav ne želi. Za našu generaciju sa kraja osamdesetih i početka devedesetih je ova situacija sa autorskim pravima jedino što znamo. Muziku smo i pre brzog neta kupovali kod pirata ispred SKC-a, a posle počeli da skidamo. Nama je logično da plaćaš za muziku tek ako ti se svidi, pa želiš da imaš album ili uživo, za ulaz na koncert. U tom smislu, državna kuća za zaštitu autorskih prava SOKOJ, učinila je mnogo više lošeg za naša autorska prava i novčanik, nego internet.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Daleko bilo da nam koncerti traju par sati, ne bi bilo živih. Hiljade ljudi na koncertu je osećaj koji teško može da se poredi sa bilo čim, pa i milion „vjuova“ na „youtube-u“. Takođe, rokenrol je muzika koja mnogo bolje funkcioniše uživo, pa će rap ili neki drugi žanr koji se bolje sluša na kompu, imati često više pregleda na tjubu, ali manje publike na nastupu nego na koncertu nekog benda sa relativno malo pregleda.

 

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Može, ali plakati su i dalje jako važni. Internet zavisi od tvog klika i taj klik odlazi samo gde ti odučiš, a plakat te iznenadi bilo gde i vidiš ga čak i bez svoje volje.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Pa ne garantuje naravno, više daje neki osećaj. Nekad totalno i omaši, ako je organizator slabije aktivan na netu, pa mu reklama nema preveliku vidljivost. Ali skoro nikad ne bude manje od onog broja koji klikne attend.

 

Predrag Jovanović

Preminula Frans Gal autorka hita "Ella, Elle L'a"

frans gal pjevacicaFrancuska pjevačica Frans Gal poznata i po planetarnom hitu "Ella, Elle L'a", preminula je danas poslije dvogodišnje borbe sa rakom, pišu francuski mediji.

Ona je preminula u sedamdesetoj godini u bolnici u Parizu od posljedica bolesti, a mediji navode da je godinama imala problema sa zdravljem.

Ona je bila veoma popularna šezdesetih godina 20. vijeka, a pobjednica je takmičenja za pjesmu Evrovizije 1965., sa pjesmom "Poupee de cire, poupee de son" gdje je nastupila kao predstavnica Luksemburga.

 

Za one koji su zaboravili pjesmu, možete je poslušati na snimku ispod:

https://www.youtube.com/watch?time_continue=122&v=lgHGU8gqz9U

 

Koncert Orkestra harmonika povodom 9. januara - Dana Republike

orkestar harmonika koncertNa dan obilježavanja 9. januara - Dana Republike Srpske u Istočnom Novom Sarajevu , sa početkom u 19:00 časova, održaće se kulturno-muzički program na kojem će nastupiti višestruko nagrađivani Orkestra harmonika OŠ "Aleksa Šantić" iz Ugljevika.

Nastup će biti održan na otvorenoj sceni u Spasovdanskoj ulici.

Orkestar broji 36 članova, a većina njih su učenici OŠ "Aleksa Šantić" dok su šest članova bivši učenici ove škole.

Orkestar izvodi srpsku narodnu muziku, tradicionalnu muziku, kao i muziku drugih žanrova i naroda.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dragojević pušten na kućno liječenje

oliver dragojevicHrvatski muzičar Oliver Dragojević je nakon mjesec dana boravka u bolnici pušten na kućno liječenje.

Čim je stigao u dom, želio je da se opusti u društvu najbližih, ali i pogleda svoj omiljeni film.

"Dobar je Oliver, drži se. Čuli smo se nedavno", izjavio je njegov prijatelj Nenad Drobnjak.

On je otkrio da je Oliver imao i jednu želju koju je malo ko očekivao, da pogleda film “Forest Gamp”, koji je njegov omiljeni.

Kako je potvrdila i supruga pjevača, Oliver se oporavlja, šeta pored mora i srećan je što je dom pun djece. Iako je prošao četiri ciklusa hemoterapija, svi se nadaju da će se izliječiti i vratiti na scenu.

 

 

Bogoljub Banjac Čombe – Amajlija

amajlilja bogoljub banjac combeNovosadski sastav Amajlija spada u netipične aktove sa ovih prostora, ne samo ako uzmemo u obzir njihovu karijeru. Vesela družina koju od početka predvodi frontman Bogoljub Banjac-Čombe, ostala je upamćena po raspevanim koncertnim nastupima, melodičnim i neobavezujućim rock and roll songovima, kao i nonšalantnom tretiranju vlastite promotivno-medijske priče.

Stilski jasno obeleženi i na ovdašnji način uporedivi sa britanskim Status Quo-om iz njihove najdugovečnije i najprepoznatljivije faze, od početka nisu spadali u one grupe koju javnost podržava. Ali, ne obazirući se suviše ka onome šta misle drugi, furali su svoj film, koji se na sličan način reflektovao iz albuma u album i nastupa u nastup. Svoje bolje adute nisu iskoristili, ali malo ko od onih koji su imali prilike da se upoznaju sa njihovim radom, a još više družeći se sa njima, ne mogu se oteti utisku, da su Čombe i ekipa na neki svoj način pravi i iskreni freakovi, koji stoje iza one jednostavne poruke, koju njihove pesme reflektuju. I u tom smeru se tokom godina nije ništa menjalo, niti se sada menja. Amajlija i Čombe nastavljaju dalje, sa jednakim elanom, kao i uostalom pre nekoliko dekada, kada je sve zapravo u njihovoj režiji pokrenuto.

Branimir Lokner

 

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Tvoje pitanje bih preformulisao u emocija vs siromašnija strana zivota. Među muzičarima nema dobrih ili loših. Cilj muzičara je stvaranje zvuka koji budi emocije drugih, tako da pojava kompjutera ili bilo koje druge naprave može samo da im pomogne u tome.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter nije ubio umetnički izraz u muzici. Problem je u muzičarima, producentima, snimateljima, menadžerima i slušaocima, to jest svim ljudima koji se bave muzikom i stvarima oko nje.

II - Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Lično preferiram analogno mada je to stvar ukusa. Slušaoce uglavnom zanima zadovoljstvo dok slušaju muziku, a meni je zadovojlstvo dok je pravim. Analogna kreacija je sporija i realnija, pa je samim tim sav trud procesa stvaranja muzike plodniji.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapisi i kompjuteri doneli su finansijsko olakšanje, brzinu dolaska do cilja i samim tim neko drugačije gledanje na proces stvaranja.

III - Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, sa obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da budebogoljub banjac combe studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Hm, hm, svako nosi svoj krst i živi sa njim. Sve je otišlo nekim pogrešnim putem u kome je brzina dolaska do cilja stvar broj jedan i zato smo tu gde smo. Mladi muzičari nemaju vremena, a ni priliku da osete svoju energiju ili energiju koju ima grupa ljudi koja se bavi stvaranjem buke. Ne znam da li će se desiti povratak na staro ili da ga nazovem"staro-novo", ali sam siguran da u umetnosti nema sreće ukoliko ti je odrađuje neko drugi.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije, pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve je moguće, ali je pitanje kako to izgleda na kraju. Ne verujem da može biti bolje, jer u pravom studiju postoji mnogo više energije koju čine ljudi. Mislim da se živo snimanje ni sa čim ne može zameniti.

V - Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ako pričamo o umetnosti, niko nikoga ne može da zameni. Pravi "band" se teško može napraviti, on mora da se desi da bi to bilo TO i da u jednoj zajedničkoj priči svako da delić sebe. Kad se nešto voli onda i nije teško raditi i truditi se oko toga, svako na svoj način, pa se osećajem sluhom ili vežbanjem, stiže do konačnog cilja.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Ne bih da ulazim u tu polemiku. Da li "običan" slušalac može da primeti da li je nešto odsvirano uživo ili “otkucano” na tastaturi? To je stvar muzičkog osećaja, to jest problem samog slušaoca.

V - Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Nosač zvuka je predstavljao zlatno vreme muzike, a što se tiče interneta ima tu svega, on predstavlja novo vreme i novi način komunikacije, prezentacije i REPREZENTACIJE -Srbija Srbijaaa ale eleee.....

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

YouTube publika definitivno nije ista kao publika na koncertima, ali predstavlja izazov za prezentovanje naše muzike, jer danas moraju da se koriste sve vrste kampanje i opet ti niko ne garantuje da će slušalačka publika da ti napuni koncert. Ali što se bolje prezentuješ na YouTube-u, šanse su ti veće.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne može jer su u ovoj poplavi izdanja potrebni apsolutno svi vidovi kampanje. Velika je šteta da to rade muzičari, jer se tako na žalost gubi energija, muzika ne ide svojim prirodnim tokom, prvo zavisi od reklame pa onda od kvaliteta.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Iz mog iskustva reklama na društvenim mrežama ne garantuje tačan odziv one slušalačke publike, ali je postala nužna, jer je jedan od načina da obavestiš ljude o svojim nastupima, upravo taj.

 

Tekst: Predrag jovanović

Foto: Jan Valo

 

Promo linkovi:




https://www.discogs.com/artist/1822423-Amajlija, https://en.wikipedia.org/wiki/Amajlija

https://www.facebook.com/groups/amajlija/?fref=ts http://www.popboks.com/article/20406
https://www.facebook.com/igor.hagrid/videos/vb.1558887546/1521643211890/?type=2&theater

 

 

KUD "Slavija" održao svoj tradicionalni novogodišnji koncert

kud slavija koncert sars 2017Tradicionalni Novogodišnji koncert Kulturno-umjetničkog društva "Slavija" održan je večeras u Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo.

Prema riječima koreografa omladinskog ansambla KUD "Slavija" Snježane Ćeho, koncert se organizuje u saradnji sa Osnovnom muzičkom školom, sa kojom njeguju dobru saradnju.

Ćeho kaže za Sarajevo-RS portal da su se za večerašnji koncert pripremali u prethodnom periodu, te da će učenici muzičke škole izvesti nekoliko svojih tačaka.

Ona je dodala da im finansije nisu dozvolile veću inostranu turneju u toku ove godine, te su tokom 2017. gostovali samo u Herceg Novom i Ubu.

"Sljedeće godine planiramo veliku inostranu karijeru i već smo počeli sa pripremama, te ćemo nakon pauze nastaviti istim tempom", rekla je ona.

U sklopu programa učestvovale su Anja Radonja i Tamara Mitrović kao vokalne solistkinje, a pored njih i dječiji hor Osnovne muzičke škole.

 

 

 

 

 

Škola crkvene muzike počela sa radom

skola crkvene muzike lukavicaŠkola crkvene muzike počela je večeras sa radom u prostorijama Pravoslavnog centra za mlade Mitropolije dabrobosanke "Sveti Petar Sarajevski", koja se nalazi u Istočnom Novom Sarajevu.

Prema riječima dirigenta hora SPD "Sloga" iz Sarajeva Stefana Mojsilovića, cilj škole je da se njeni polaznici obuče u pjevanju crkvenih pjesama.

Kako je on istakao, polaznici škole će, osim učenja crkvenih melodija i crkvenoslovenskog jezika, imati priliku da nauče i upoznaju svu ljepotu pravoslavlja kroz duhovnu muziku, pjevaju u horu ili samostalno na bogosluženjima, kao da steknu poznanstva i daju svoj doprinos na čuvanju kulture i duhovnosti srpskog naroda.

Škola će trajati narednih šest mjeseci, a učenici će biti podijeljeni u dvije starosne grupe, mlađu od 8 do 15 godina i stariju od 15 godina pa naviše.

Pohađanje ove škole je besplatno, a časovi će biti organizovani u večernjim terminima u prostorijama Pravoslavnog centra u ulici Stefana Nemanje (zgrada Opštine - ulaz broj 3).

 

 

 

 

Pretplatite se na RSS feed

Muzika

Radio Sa-RS