Menu
A+ A A-

Kadrovi

  • Objavio:   Goran Vračar
Istorija je čudna nauka. Pokazuje nam ko je kada i šta radio tako da možemo, dok smo živi, da ih spominjemo ili proklinjemo. Evo, na primer, Hitler. Ne verujem da su nekog drugog toliko spominjali. Firer, sunce ti poljubim. Pa neki drugi likovi. Uglavnom pamtimo zloće. Nekako nam to lakše ide. Da li to znači da je njihov trag u vremenu kvalitetniji ili da smo svi mi pomalo zloće. Dobro se dobrim vraća, reći će iskusni i potom nastaviti da rove po kontejneru. Oni loši nemaju čemu da se nadaju jer dobra nikome nisu učinili pa moraju sami da se pobrinu za svoje dobro. Puteva ima više. I načina. Dva su ključna. Kriminalom, a to znači otmi, ukradi, opljačkaj, provali i na kraju tog puta bićeš proglašen za kriminalca, dobiti svoju dozu društvenih sankcija, odležati koju godinu ili više o trošku države i sve će ti biti oprošteno ali ne i zaboravljeno. Ljudi će te gledati sa podozrenjem nastojeći da ti se ne zamere jer bolje je biti dobar sa njim nego... Drugi način je malo teži i komplikovaniji ali je uspeh zagarantovan. Upolitičiš se. Uđeš u neku stranku, dodvoriš se vođi i strpljivo čekaš da te proglase kadrom. Kad si kadar onda si na konju. Konj je, naravno, vaskoliki narod koji treba dobro zajahati. Bićeš postavljen, narodnom voljom izraženom na demokratskim i slobodnim izborima, za poslanika ili možda za kakvog načelnika neke od službi u opštini. Za to si se već ranije pripremio izvršivši uplate na obližnjem privatnom fakultetu. Ti njima dv’je-tri hiljade evrića a oni tebi godinu i tako nekoliko puta. Zavisi od toga koliko se godina studira. Da bi uspešno i na vreme pribavili potreban papir kojim se potvrđuje stručnost i osposobljenost kadra ne trebate čekati izbore. Kupujte školu već sada. Trebaće vam, majke mi. Što više škole to veći položaj. Moguće je tu prvu fazu preskočiti i odmah dobiti mjesto direktora u firmi na silaznoj putanji gdje će glavni zadatak novopostavljenog kadra biti da taj put ubrza, svuče firmu u ravan i tako je pripremi za pri(h)vatizaciju. U toku priprema važno je znati da se novac od koga nisu isplaćene plate i doprinosi i ostalo... dijeli  između stranke i kadra. Veći dio ide stranci a  kadar zauzvrat dobija novi položaj na kome može još bolje da dokaže svoju lojalnost. Takođe je bitno i uvek biti dovoljno zavučen u analni otvor onih koji odlučuju ali biti spreman i uvijek raspoložen da služiš svom narodu i stranci te da uvijek možeš ispružiti ruku i dići dva prsta kad se glasa za sveopšte dobro stranke ili vođe lično. Za žene važe druga pravila. Prateći istoriju odjevanja jasno je da se na garderobi iz godine u godinu, sve više štedi i tako čuva kućni budžet. Suknje su sve kraće pa je tako i mini suknja dostigla toliku dužinu da je preimenovana u dopičnjak, majice su sve kraće i sada pokrivaju samo sise a grudnjaci se više ne nose kako bi se sise izrazile u vremenu i prostoru. Izostajanjem grudnjaka iliti sisobrana sam pristup navedenim sekundarnim polnim oznakama u žena olakšan je i time je skraćeno vrijeme njihovog izlaska u javnost. Do tog trenutka nespretni su znali dugo da čeprkaju oko kopče pa je to moglo da potakne vlasnika grudnjaka da povuče dozvolu za njegovo skidanje a time i za igranje sa sadržinom pomenutog komada intimne garderobe. To je u novije vrijeme izbjegnuto  genijalnim potezom  izostavljanja tog odevnog predmeta. Imamo, znači, devojku ili ženu, na kojoj se nalazi dopičnjak i topić. Ostao je ključni odjevni predmet koji krije kapiju raja. Šta sa njim. Od gaća dokoljenki do današnjih gaćica mnogo je vremena utrošeno da se svest ljudi podigne na sadašnji nivo. Gaće su pratile razvoj suknji i kako su se one skraćivale tako su se i čuvari nevinosti i jajnika prilagođavali novonastaloj situaciji jer bi bilo ružno i neukusno da vire. Smanjivanje dimenzija trajalo je sve do trenutka kada su, u svoj svojoj mikroskopskoj veličini zaslužile naziv gaćice. Bilo bi zaista smiješno vidjeti danas ženu koja nosi gaće veće od suknje. E kako smo postigli taj minimalizam u garderobi žene, gaćice nisu više ni potrebne ali su se sačuvale kao dio folklora i da bi  muškarac ipak imao šta da skine sa politički osvešćene omladinke. E ti i takvi kadrovi danas sede po raznim položajima i, ne štedeći se, stavljaju nam na raspolaganje sve svoje umne kapacitete. Ostale kapacitete čuvaju za sebe i njih koriste na sastancima stranke. I za poslije sastanka, uglavnom. Volim kad me vode sposobni i kadri. I ja sam nekada bio kadar al danas se više nema snage. Ponekad, al nije vredno pomena. Sve sam bliže rečenici volim sex i uvek ga se rado sećam. Niti ja tražim niti ko da. Oni koji bi željeli da  nešto doniraju dobrodošli su. U svakom slučaju ostala su sećanja. Bleda ali ipak. Viagru koristim po pola tablete, tek da podjebavam jer ne znam šta bi sa cijelom. Svi vi koji još vežbate samo vežbajte. Dok još imate snage.
 
Foto: ilustracija - fenomeni.me
 
Poslednji put izmenjenopetak, 10 april 2015 00:26
Više iz ove kategorije « Pozorište u kući Parada »
nazad na vrh

KOLUMNE

Radio Sa-RS