Menu
A+ A A-

Vlasti se hvališu, a narod na ivici egzistencije

  • Objavio:   Redakcija

beskucnik kontejnerPriča o ekonomskom napretku koju domaći političari sve češće potežu, samo je „dolijevanje ulja na vatru“ građanima koji nikad nisu gore živjeli.

Dok mnoge nezaposlene i penzionere u životu održava besplatan obrok iz javne kuhinje ili kora hljeba iz nekog kontejnera, vlastodršci se, naime, na sva usta hvališu o rastu industrijske proizvodnje, izvoza ili BDP.

Tako je, pored činjenice da je više od polovine građana duboko zagazilo u siromaštvo, prije nekoliko dana u prvi plan izbila vijest da je u BiH, doduše u iznosu od par procenata, nastavljen trend rasta industrijske proizvodnje.

U hvalisanju ništa manje grlati nisu ni političari iz Republike Srpske, koji se prse da je industrijska proizvodnja za šest mjeseci ove godine veća za 4,1 odsto nego u istom periodu 2016.

Pored toga, kako je nedavno izjavio ministar industrije Petar Đokić, već smo ostvarili rast BDP od 2,2 odsto.

„Ako ovaj trend bude nastavljen do kraja godine, procenjujemo da će rast biti veći od tri odsto“, samouvjereno je poručio Đokić.

Veliko ništa

Ekonomista Zoran Pavlović kaže da se političari trude da pričama o privrednom napretku našminkaju realni život, pogotovo što oni sami njime nisu opterećeni.

„Iz svojih luksuznih auta ne vide kako ljudi zaista žive. Jednostavno žele da pažnju skrenu sa siromaštva u kojem tavori veliki broj ljudi, ulivajući im lažnu nadu da će biti bolje. Tako kupuju socijalni mir, jer su svjesni da je narod ogorčen. S druge strane, ekonomski napredak od tri odsto nije ništa. Takođe, analize međunarodnih institucija pokazuju da smo iz godine u godinu u pogledu ekonomskog razvoja i standarda građana među najgorima“, ističe Pavlović.

Ne treba mnogo mudrosti ili analiziranja pa da se vidi da mnogi ljudi u Republici Srpskoj jedva mogu da se prehrane.

S jedne strane je armija od skoro 125.000 nezaposlenih, sa više nego slabom šansom za skoro zaposlenje. S druge strane, zaposleni u čak osam djelatnosti ne mogu da zarade ni za trošak za hranu iz sindikalne potrošačke korpe, kojiautomobili pratnja vladars iznosi 690 KM.

Hrana postala luksuz

Ispod ove cifre, naime, zarađuje skoro 95.000 radnika u Republici Srpskoj, što znači da više od trećine ukupne radne snage mora da se odriče namirnica koje se u civilizovanim društvima ne smatraju luksuzom.

O standardu penzionera suvišno je i govoriti, s obzirom na činjenicu da njihov prosjek penzija iznosi 340 KM, čime mogu da obezbjede lijekove, plate režije i kupe dovoljno brašna i makarona.

Zato ne čudi što posebno penzionerima uši bode priča o ekonomskom napretku.

„Još će ispasti da tako ubrzano napredujemo, da ćemo uskoro moći da se hranimo u restoranima, a ne u javnim kuhinjama ili na kontejnerima. Bolje bi im bilo da ćute, nego što se hvale navodnim ekonomskim napretkom, od kojega obični narod nije vidio ni mrvice dobra. Nezadovoljstvo penzionera je dostiglo tačku usijanja, tako da su za nas bajke o takozvanoj ekonomskoj renesansi samo dolijevanje ulja na vatru“, kaže član banjalučkog Udruženja penzionera Nenad Ratković.

Standard radnika pada

Sindikalci takođe ističu da rast ekonomskih pokazatelja ništa ne znači za radničku klasu.

„Poboljšanje ekonomskih parametara uslovilo je samo porast najniže zarade, dok iznos prosječne plate stagnira. S druge strane, prosječna plata je 2010. pokrivala 48, a sada 44 odsto potrošačke korpe, što je pokazatelj da životni standard radnika pada. Kada bi plate porasle bila bi veća kupovna moć, a porasla bi i industrijska proizvodnja i BDP“, ističu u Savezu sindikata Republike Srpske.

 

 

Podijeli ovaj članak

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
nazad na vrh

Republika Srpska