Branko Marušić – Čutura

Napišite komentar

 

dzentlmeniPo godinama i stažu, Branko Marušić-Čutura je sigurno najstariji rocker danas u zemlji i muzičar koji svih ovih godina ne prestaje da se aktivno bavi profesijom, koja je predstavljala njegov izbor još krajem 50-tih godina prošlog veka. Po vokalnim mogućnostima i načinu pevanja, on predstavlja domaću varijantu kombinacije Jamesa Browna i Joe Cockera. Prošao je kroz sve faze od beat muzike 60-tih godina, do solo nastupa. Predvodio je nezaboravni beogradski sastav – Džentlmene, svirao je sa grupom Tilt, sa Zlatkom Manojlovićem osnovao Dah, pisao tekstove za Miščevićeve Siluete. Spoj emocija i nesvakidašnje mladalačke energije, su elementi po kojima su se Čuturini nastupi prepoznavali, a kakav je bio na sceni, takav je ostao i u privatnom životu – direktan, otvoren, srčan, borben i bez dlake na jeziku. Iako u diskografskom smislu nije ostavio iza sebe reprezentativan broj snimaka i izdanja, koncertni život u Beogradu krajem 60-tih i tokom prve polovine 70-tih, bez njega je bio teško zamisliv.

Bio je uzor mnogima, ali nije pripadao nikome, nikakvoj struji, klanovima, što je u bitnoj meri sigurno predstavljalo prepreku u jednoj ovakvoj sredini, da možda u određenom periodu, za sebe „zahvati“ bolje pozicije ili bar što se popularnosti tiče – relevantnije prosperira. Čutura je izabrao svoj put, kojeg je samo on sledio i verujte, vrlo se dobro nosi sa bremenom prošlih dana i ranijih vremena. Još nije rekao u umetničkom smsilu svoju poslednju reč, a koncertno i autorski je konstantno aktivan. Tako da, ako ste u blizini klubova i prostora u Beogradu gde nastupa, ne oklevajte i pridružite se predstavi, kroz koju će vas Gospodin Čutura provesti. Imaćete šta da čujete i naravno vidite.

Branimir Lokner

 

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Nije problem do napretka tehnologije, koliko do medija koji promovišu taj šund i kič. Naravno da je danas mnogo lakše napraviti beat, ali problem je u tome što nema granice, te tako svako daje sebi za pravo da se naziva muzičarem.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Sa tonskog aspekta taj umetnički izraz je potpuno izbledeo, ne čuje škriput žica na gitari, nema mesta za takve banalnosti. Opet sa druge strane, zahvaljujući programima poput Nuenda, Cubase i ostalih, vi danas imate mogućnost da u svojim pesmama upotrebite instrumente iz Azije, Afrike, Južne Amerike, što je u naše vreme bilo nemoguće.

II - Analogno vs. digitalnodzentlmeni 1

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Mislili smo da će nam digitalni zvuk doneti sve o čemu smo sanjali, a ispostavilo se da je nestalo sve ono što smo voleli. Naravno da se čuje razlika između analognog i digitalnog zvuka, verujem da većina može da primeti razliku između istih, pogotovu što je opet aktuelan trend gramofonskih ploča. Primećujem, da mladi u želji za tim toplijim zvukom razmenjuju ploče na par mesta u gradu.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Sećam se pojave VCR uređaja koji su bili prvi uređaji za digitalno snimanje i euforije koja se zbog toga stvorila. Svakako da je digitalni zvuk uneo neke pogodnosti, odustvo šuma, lakšu reprodukciju i čuvanje. Međutim da bi nešto postalo digitalno mora se prebaciti sa analognog zapisa. Pri tom konvertovanju nešto će uvek biti izgubljeno. Istina tehnologija napreduje svakim danom, a nama ostaje da vidimo šta će 21. vek i nova ere tehnologije doneti muzici.

III - Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, sa obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Pojavom programa poput Cubase, Nuendo i ostalih, za profesionalne muzičare je u mnogome olakšan posao. Nažalost isto tako i za amatere. Istina smanjen je trud i vežbanje deonica na gitari. Takođe pojavom autotune-a, ispravlja se svaka vokalna greška i bukvalno svako može biti pevač. Ipak raduje me jedna činjenica, da i pored svih tih semplova i programa, treba znati kada će recimo basista da odsvira slap ili kada je vreme za rif ili solo. Zapravo treba imati iskustvo sa pravim bendom da bi ta ''veštačka'' muzika zvučala što realnije. Što se mene tiče, samo je jedan Zoran Miščević.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije, pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Snimanje kod kuće je danas praktično trend, sve što vam je potrebno jeste klavijatura, kompjuter i program za muziku. Zato je danas aktuelna instrumentalna muzika, kao i sastavi poput St. Germain!? Međutim, za snimanje glasa, potrebna je ''gluva'' soba, a za tako nešto vam je potreban kvalitetan studio. A da i ne pominjem miksovanje.

IV - Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu, pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Lično nisam fan elektronske muzike, u većini slučajeva ona je agresivna, lično je smatram degenerativnom, te je samim tim i ne smatram muzikom. Čak šta više, svaki muzički pravac poprima oblik elektronske muzike i gubi svaki smisao. Nas nekoliko još odoleva promenama.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji "otkucan" na tastaturi računara?
Napretkom tehnologije se sve promenilo. Praktično je nemoguće primetiti razliku kada je šta odsvirano uživo, a kada ne. Samim tim je čovek u muzici potpuno zamenjljiv. Međutim, meni će uvek biti primetna razlika između kompjuterskog sviranja i Stevie Ray Vaughan-a.

V - Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Internet je u mnogome olakšao i ubrzao stvari. Koliko je to dobro, toliko je i loše. Jer sve brzo izbledi i izgubi pažnju. Autorska prava su oduvek bila problem, danas više nego ikad, jer ne postoji pravna struktura, već je više kao osećaj krivice što se muzika autora pušta i koristi, te se iz tog razloga i dobija neka simbolična cifra.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada, u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu, i osećaju tvoju energiju?
Youtube je olakšao pristup svim generacijama, naročito mladima. Međutim ostaje problem kako animirati mlade da slušaju pravu muziku !? Ipak, tu je svaki pojedinac stručnjak i razume se u sve, što u mnogome nije slučaj. Traži se stalno neko dokazivanje, sve je večita borba koja umara,tako da smatram da takva kritika i nema pravu težinu. Svakako da se energija najbolje prenosi sviranjem uživo.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
U mnogome da, plakati su potpuno demode i prevaziđeni. Ali novine su nezamenljive i dalje se opiremo digitalizaciji.

 Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Reklama na društvenim mrežama je aktuelan način da publika dođe na koncert, ali svakako ne garantuje da će svako klikom na going biti prisutan na koncertu. Otprilike je nekih 70% zagarantovano. Opet, zavisi dali su vam ciljna grupa ljudi koji koriste društvene mreže konstantno ili oni koji to čine povremeno ili ni malo, pa ne mogu na taj način da saznaju za vas i koncert...

 

Predrag Jovanović

Foto: Wood RS

Promo linkovi:




 

  • Izvor: sarajevo-rs.com
Napomena i uslovi komentarisanja
Napomena: Komentari čitalaca ne predstavljaju stav redakcije portala Sarajevo-RS.com. Za sadržaj i tačnost komentara čitalaca ne odgovaramo. Sadržaj se periodično pregledava i neprikladni komentari se uklanjaju. Sarajevo-RS.com zadržava pravo brisanja komentara, kao i blokiranja korisničkog imena bez najave i bez objašnjenja.
Uslovi komentarisanja: Strogo je zabranjen govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke. Administrator će izbrisati sve komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu.
Prijavite se napišite svoj komentar...
Prijavi se putem
ili ostavi komentar kao gost
Učitavanje komentara... Komentar će biti osvježen nakon 00:00.

Budite prvi i dodajte komentar.

nazad na vrh

Kultura

Prev Next