Boris Vlastelica - Repetitor

Napišite komentar

repetitorBeogradski trio Repetitor spada u one novije aktove, koje teško da ćete uspeti da „zakačite“ u nekom televizijskom prenosu ili da čujete neki njihov song putem radio emitovanja. Ipak, ako malo zagrebete po ukusima ne samo njihovih generacijskih vršnjaka, koji ne robuju estradnoj psihologiji i takozvanoj „Pink“ estetici, uverićete se da za grupu zna, ali ih i podržava, ne mali broj sledbenika. Repetitor svojim izvođačkim konceptom donose dah i psihologiju novog vremena, sa svim svojim dobrim i lošijim stranama, oslanjajući se koliko je to moguće najviše na sopstvene snage i birajući one prave saradnike, koji mogu da im omoguće preko potrebni iskorak. Repetitor su objavili do sada dva albuma, za jesen 2016-e, kako kažu pripremaju treći, a njihov još uvek aktuelni „Dobrodošli na okean“, realizovali su za slovenački „Moonlee Records“. Glavni čovek pomenute izdavačke kuće Miran Rusjan, takođe dobrim delom obavlja menadžerske i promoterske aktivnosti za grupu i činjenica je da i njegovom zaslugom, Repetitor iza sebe već uveliko imaju internacionalni, od malopre navedeni „iskorak“. Oni su grupa koji svoj maksimum pruža na koncertima, u šta sam se mogao uveriti, a njihov takođe izražajni crossover koji predstavlja kombinaciju alter/garage/post rocka i još nekih elemenata ,otkriva njihovu naslušanost nazovimo to „novijom“ muzikom.

Repetitor kapiraju sadašnji trenutak na adekvatan način i svesni su okruženja u kom se nalaze. Nedostaje im još jedan mali potez, kojeg kao i kolege iz grupe Goribor nisu ovde „odradili“. A to bi trebalo biti marketinško relevantnije „pojašnjenje“ ovdašnjoj javnosti segmenta koji se tiče promocije, što bi rezultiralo potencijalnom i verovatno realnom pridobijanju većeg broja sledbenika i konzumenata. Možda misle da za tako nešto još nije pravi trenutak, uostalom budućnost je tu i dolazi brže nego ikad, ne treba sumnjati da će vreme biti Repetitorov saveznik.

 

Branimir Lokner

 

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Ne delim muziku na prizemnu i sofisticiranu. Mi kao rock grupa imamo minimalistički pristup muzici. Dva, tri akorda, ili jedan rif je često sve što treba za dobru pesmu. Neko bi to nazvao prizemnim, a neko semplovanje i programiranje bez kojih ne bi bilo toliko dobrog hip-hopa i elektronske muzike. Znam da je kliše, ali stvarno postoji samo dobra i loša muzika i to važi u svakom žanru.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Bilo je i pre kompjutera puno krš muzike i presmešnih izvođača, samo nije sveukupno bilo toliko muzike. Kompjuteri su doneli mogućnost da svako snimi i objavi šta hoće za nikakve pare, bez ugovora sa izdavačkom kućom, iznajmljivanja studija ili proizvodnje ploče ili diska. To je dovelo do hiperprodukcije koja je učinila da je mnogo teže iskopati dobru muziku koja je na neki način „devalvirala“ zbog prevelike ponude. Televizija i radio, kao stari mediji koji i dalje imaju odlučujući i ogroman značaj u plasiranju muzike su ostali rigidni i zatvoreni za omladinsku subkulturu. Mislim da pre u njih treba gledati kao krivce što zanimljiva i uzbudljiva muzika ne može da ispliva. Kompjuteri su loše uticali na kvalitet snimaka koje slušamo pre svega zbog kompresovanja u mp3 format, ali i to je opet omogućilo veću dostupnost željenog zvuka u svakom trenutku.

 

II - Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Ne možemo ni ja ni moji slušaoci da sa sigurnošću razlikujemo digitalni i analogni zvuk, u to sam uveren. Posebno kad se sve završi na mp3-u.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Analogni zvuk je definitivno bolji, topliji i prostraniji, ali je i analogna oprema značajno skuplja, tako da je digitalni zvuk doneo boljitak što su priliku da snimaju dobili ljudi bez puno keša. Takođe ima žanrova zasnovanih na digitalnom zvuku, koje nikako ne bih otpisao kao loše same po sebi.

 

III - Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da bude studijskirepetitor 2 muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Smanjila se potražnja, ali će uvek biti dovoljno publike koja će želeti da čuje ljude kako sviraju instrumente. Za studijske muzičare i one koji sviraju svoje instrumente radi virtuoznosti, mene je uvek bilo baš briga. Mnogo mi je bitnija autorska strana od uslova, a i od virtuoznosti. To da li neko ima šta da kaže i ima li dobar i zanimljiv način da to uradi. Bar je tako kod muzike koju mi volimo.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije, pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
„Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”.

 

IV - Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Naravno da jeste muzika. Shvatam šta želiš da kažeš, ali i elektronska muzika ima nijanse gde dolazi do izražaja osećaj, dar, sluh i iskustvo. Slažem se da je to donekle manje potrebno nego kod instrumenata, ali elektronska muzika je jako logičan proizvod prelaska sa analognih na digitalne mašine u svim sferama života. Kao muzika koja nosi određeni duh vremena, svakako zaslužuje da se tako zove.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji "otkucan" na tastaturi računara?
Ne može u potpunosti, jer će uvek biti potražnje za spontanošću i energijom koju donosi sviranje instrumenata. Jako je teško nekome bez iskustva da primeti da li je nešto programirano ili odsvirano, ali će primetiti na drugi način, tako što će mu živo odsvirana pesma verovatno biti prirodnija, spontanija i manje robotska.

 

V - Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Nadam se da neće, jer bi to značilo rigoroznu kontrolu tokova informacija na internetu što verujem da niko zdrav ne želi. Za našu generaciju sa kraja osamdesetih i početka devedesetih je ova situacija sa autorskim pravima jedino što znamo. Muziku smo i pre brzog neta kupovali kod pirata ispred SKC-a, a posle počeli da skidamo. Nama je logično da plaćaš za muziku tek ako ti se svidi, pa želiš da imaš album ili uživo, za ulaz na koncert. U tom smislu, državna kuća za zaštitu autorskih prava SOKOJ, učinila je mnogo više lošeg za naša autorska prava i novčanik, nego internet.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Daleko bilo da nam koncerti traju par sati, ne bi bilo živih. Hiljade ljudi na koncertu je osećaj koji teško može da se poredi sa bilo čim, pa i milion „vjuova“ na „youtube-u“. Takođe, rokenrol je muzika koja mnogo bolje funkcioniše uživo, pa će rap ili neki drugi žanr koji se bolje sluša na kompu, imati često više pregleda na tjubu, ali manje publike na nastupu nego na koncertu nekog benda sa relativno malo pregleda.

 

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Može, ali plakati su i dalje jako važni. Internet zavisi od tvog klika i taj klik odlazi samo gde ti odučiš, a plakat te iznenadi bilo gde i vidiš ga čak i bez svoje volje.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Pa ne garantuje naravno, više daje neki osećaj. Nekad totalno i omaši, ako je organizator slabije aktivan na netu, pa mu reklama nema preveliku vidljivost. Ali skoro nikad ne bude manje od onog broja koji klikne attend.

 

Predrag Jovanović

Napomena i uslovi komentarisanja
Napomena: Komentari čitalaca ne predstavljaju stav redakcije portala Sarajevo-RS.com. Za sadržaj i tačnost komentara čitalaca ne odgovaramo. Sadržaj se periodično pregledava i neprikladni komentari se uklanjaju. Sarajevo-RS.com zadržava pravo brisanja komentara, kao i blokiranja korisničkog imena bez najave i bez objašnjenja.
Uslovi komentarisanja: Strogo je zabranjen govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke. Administrator će izbrisati sve komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu.
Prijavite se napišite svoj komentar...
Prijavi se putem
ili ostavi komentar kao gost
Učitavanje komentara... Komentar će biti osvježen nakon 00:00.

Budite prvi i dodajte komentar.

nazad na vrh

Muzika

Prev Next