Bogoljub Banjac Čombe – Amajlija

Napišite komentar

amajlilja bogoljub banjac combeNovosadski sastav Amajlija spada u netipične aktove sa ovih prostora, ne samo ako uzmemo u obzir njihovu karijeru. Vesela družina koju od početka predvodi frontman Bogoljub Banjac-Čombe, ostala je upamćena po raspevanim koncertnim nastupima, melodičnim i neobavezujućim rock and roll songovima, kao i nonšalantnom tretiranju vlastite promotivno-medijske priče.

Stilski jasno obeleženi i na ovdašnji način uporedivi sa britanskim Status Quo-om iz njihove najdugovečnije i najprepoznatljivije faze, od početka nisu spadali u one grupe koju javnost podržava. Ali, ne obazirući se suviše ka onome šta misle drugi, furali su svoj film, koji se na sličan način reflektovao iz albuma u album i nastupa u nastup. Svoje bolje adute nisu iskoristili, ali malo ko od onih koji su imali prilike da se upoznaju sa njihovim radom, a još više družeći se sa njima, ne mogu se oteti utisku, da su Čombe i ekipa na neki svoj način pravi i iskreni freakovi, koji stoje iza one jednostavne poruke, koju njihove pesme reflektuju. I u tom smeru se tokom godina nije ništa menjalo, niti se sada menja. Amajlija i Čombe nastavljaju dalje, sa jednakim elanom, kao i uostalom pre nekoliko dekada, kada je sve zapravo u njihovoj režiji pokrenuto.

Branimir Lokner

 

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Tvoje pitanje bih preformulisao u emocija vs siromašnija strana zivota. Među muzičarima nema dobrih ili loših. Cilj muzičara je stvaranje zvuka koji budi emocije drugih, tako da pojava kompjutera ili bilo koje druge naprave može samo da im pomogne u tome.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter nije ubio umetnički izraz u muzici. Problem je u muzičarima, producentima, snimateljima, menadžerima i slušaocima, to jest svim ljudima koji se bave muzikom i stvarima oko nje.

II - Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Lično preferiram analogno mada je to stvar ukusa. Slušaoce uglavnom zanima zadovoljstvo dok slušaju muziku, a meni je zadovojlstvo dok je pravim. Analogna kreacija je sporija i realnija, pa je samim tim sav trud procesa stvaranja muzike plodniji.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapisi i kompjuteri doneli su finansijsko olakšanje, brzinu dolaska do cilja i samim tim neko drugačije gledanje na proces stvaranja.

III - Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, sa obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da budebogoljub banjac combe studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Hm, hm, svako nosi svoj krst i živi sa njim. Sve je otišlo nekim pogrešnim putem u kome je brzina dolaska do cilja stvar broj jedan i zato smo tu gde smo. Mladi muzičari nemaju vremena, a ni priliku da osete svoju energiju ili energiju koju ima grupa ljudi koja se bavi stvaranjem buke. Ne znam da li će se desiti povratak na staro ili da ga nazovem"staro-novo", ali sam siguran da u umetnosti nema sreće ukoliko ti je odrađuje neko drugi.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije, pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve je moguće, ali je pitanje kako to izgleda na kraju. Ne verujem da može biti bolje, jer u pravom studiju postoji mnogo više energije koju čine ljudi. Mislim da se živo snimanje ni sa čim ne može zameniti.

V - Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ako pričamo o umetnosti, niko nikoga ne može da zameni. Pravi "band" se teško može napraviti, on mora da se desi da bi to bilo TO i da u jednoj zajedničkoj priči svako da delić sebe. Kad se nešto voli onda i nije teško raditi i truditi se oko toga, svako na svoj način, pa se osećajem sluhom ili vežbanjem, stiže do konačnog cilja.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Ne bih da ulazim u tu polemiku. Da li "običan" slušalac može da primeti da li je nešto odsvirano uživo ili “otkucano” na tastaturi? To je stvar muzičkog osećaja, to jest problem samog slušaoca.

V - Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Nosač zvuka je predstavljao zlatno vreme muzike, a što se tiče interneta ima tu svega, on predstavlja novo vreme i novi način komunikacije, prezentacije i REPREZENTACIJE -Srbija Srbijaaa ale eleee.....

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

YouTube publika definitivno nije ista kao publika na koncertima, ali predstavlja izazov za prezentovanje naše muzike, jer danas moraju da se koriste sve vrste kampanje i opet ti niko ne garantuje da će slušalačka publika da ti napuni koncert. Ali što se bolje prezentuješ na YouTube-u, šanse su ti veće.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne može jer su u ovoj poplavi izdanja potrebni apsolutno svi vidovi kampanje. Velika je šteta da to rade muzičari, jer se tako na žalost gubi energija, muzika ne ide svojim prirodnim tokom, prvo zavisi od reklame pa onda od kvaliteta.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Iz mog iskustva reklama na društvenim mrežama ne garantuje tačan odziv one slušalačke publike, ali je postala nužna, jer je jedan od načina da obavestiš ljude o svojim nastupima, upravo taj.

 

Tekst: Predrag jovanović

Foto: Jan Valo

 

Promo linkovi:




https://www.discogs.com/artist/1822423-Amajlija, https://en.wikipedia.org/wiki/Amajlija

http://www.popboks.com/article/20406

 

 

  • Izvor: sarajevo-rs.com
Napomena i uslovi komentarisanja
Napomena: Komentari čitalaca ne predstavljaju stav redakcije portala Sarajevo-RS.com. Za sadržaj i tačnost komentara čitalaca ne odgovaramo. Sadržaj se periodično pregledava i neprikladni komentari se uklanjaju. Sarajevo-RS.com zadržava pravo brisanja komentara, kao i blokiranja korisničkog imena bez najave i bez objašnjenja.
Uslovi komentarisanja: Strogo je zabranjen govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke. Administrator će izbrisati sve komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu.
Prijavite se napišite svoj komentar...
Prijavi se putem
ili ostavi komentar kao gost
Učitavanje komentara... Komentar će biti osvježen nakon 00:00.

Budite prvi i dodajte komentar.

nazad na vrh

Muzika

Prev Next