Menu
A+ A A-

U Srpskoj bez posla 11.000 ekonomista

  • Objavio:   Redakcija

trazenje posla ilustracijaU Republici Srpskoj se uporno obrazuje velikim broj ekonomista i pravnika koji umjesto na radnom mjestu, nakon školovanja završavaju na birou, piše ''EuroBlic''.

Ekonomista bez posla sa srednjom, visokom školom i fakultetom je skoro 11.000. To praktično znači da na svakih 109 stanovnika ide po jedan nezaposleni menadžer.

Raznih ekonomskih, poslovnih tehničara i bankara sa srednjom školom je blizu 7.000. U poslednjih šest godina broj diplomiranih ekonomista na birou je duplo povećan pa ih je sada blizu 3.500. Pravnika bez posla je 2.835, od čega sa diplomom fakulteta 1.753, što je za čak 130 odsto više nego 2010.

Iako ove brojke bez sumnje pokazuju da smo već odškolovali dovoljno pravnika i ekonomista za narednih deset godina, ove smjerove studenti i đaci i dalje najviše upisuju.

''Završio sam pravo prije pet godina, ali posla nema. Uzalud trud i školovanje, sad ozbiljno razmišljam da upišem neki zanat ili da odem vani. Ima dosta pravnika, a tu su sad i privatni fakulteti na kojim je moguće studirati pravo i oni su ravnopravni sa nama koji smo diplomirali na državnom fakultetu. U istoj smo ravni bez obzira na znanje'', kaže Rade R. iz Banjaluke.

Trenutno na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci na prvom ciklusu studija studira 1.170 studenata, a na Pravnom fakultetu njih 1.800. Preko 7.000 učenika se obrazuje u ekonomskim školama, a u školskoj 2017/2018. biće ih upisano još oko 1.700.

Na visokoškolskim ustanovama u Republici Srpskoj izvodi se čak 46 studijskih programa iz oblasti ekonomije, pa bi se reklo da smo pravi maheri u ekonomiji. Međutim menadžersko znanje svršenih studenta i učenika nije vidljivo, jer nam ekonomija i privreda tonu. Fakulteti uglavnom radi sopstvene finansijske računice ne predlažu smanjenje upisnih kvota na ekonomiji i pravu, niti ukidanje pojedinih smerova.

S druge strane Ministarstvo prosvjete i kulture RS, koje treba da preseče još uvek ne menja upisnu politiku. Umesto odgovora na naše pitanje zašto, u Ministarstvu odgovaraju da ''Zavod za zapošljavanje RS dostavlja Ministarstvu podatke sa evidencije nezaposlenih za potrebe upisne politike''.

S druge strane u oblasti elektro, metalne, tekstilne i poljoprivredne industrije je hroničan nedostatak radnika.

''Poslodavci iz elektro i metalskog sektora se ne usuđuju da preuzimaju obaveze od stranih kupaca, jer nemaju s kim da rade. Ne mogu da nađu ni nekvalifikovane radnike za najobičnije poslove, kamoli kvalifikovane radnike sa srednjom stručnom spremom i fakultetom. S druge strane školujemo tolike menadžere koji nikom ne trebaju'', kaže Pero Ćorić, direktor Sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS.

Krajnje je vrijeme, ističe Ćorić, da država preuzme odgovornost i donese strategiju obrazovanja koja će biti prilagođena tržištu rada.

''Nije šteta zatvoriti školu koja školuje profile koji se ne mogu zaposliti, pa posle dodatno trošiti novac na njihovu prekvalifikaciju. Moramo da konačno odredimo koji sektori su nam prioriteti. Moramo da znamo kuda idemo i šta nam je prioritet, a ne da školujemo ljude za biro ili javnu upravu'', istakao je Ćorić.

Dok se nadležni vrte u krug i prebacuju odgovornost sa jednih na druge, ove godine će sa banjalučkog Univeziteta da izađe još 150 novih ekonomista i 120 pravnika. Retki će imati sreću da se zaposle i to najviše u javnom sektoru, dok će ih većina da završe na birou.

''Završila sam ekonomski fakultet pre tri godine. Pošto nisam našla posao, prekalifikovala sam se u negovatelja. Sada učim nemački i planiram da odem'', kaže Banjalučanka Dijana M.

 

 

Poslednji put izmenjenoNedelja, 07 Maj 2017 14:25

Podijeli ovaj članak

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
nazad na vrh

Obrazovanje