Menu
A+ A A-

Nepozvani gosti jedne Slavljenice

  • Objavio:   Redakcija

12511877 10208613810966752 830978635 nZareda tako čovjek sa veseljem u januaru mjesecu, pa ne zna gdje će prije kada se kalendar restartuje. Između svih veselja i čak dvije Nove Godine (jedna bi nam bila malo) imamo i jedan kolektivni srpski rođendan na Deveti januar. Kao neko ko se rodio takođe 1992. godine, moram priznati da se držim mnogo bolje nego naša najdraža Slavljenica. Možda čak i finansijski, jer iako sam kokuz, nisam nikome dužan, te nemam kredite. A što se tiče ostalih komponenti, u mnogo sam boljem stanju, jer ne trunem iznutra i ne bavim se lošom politikom po svoje zdravlje. Ipak, volimo mi našu zajedničku Drugaricu, našu divnu Slavljenicu. Slaviće se Njen rođendan, iako Ona naizgled i ne voli svoj narod.


Ne može čovjek da pobjegne od nametnutog i jakog uticaja društvenih mreža, pa zbog toga dovedete sebe u situaciju da vidite razna „visoko intelektualna“ mišljenja i moguća rješenja naših životnih problema, koja se naravno, jedino zalažu za mir, toleranciju i ljubav. Tako da u svemu tome imate priliku da pročitate, kako je mnogo bitnije boriti se protiv Devetog januara, nego protiv alarmantne situacije sa Vojnom bolnicom u Sarajevu, ili da je mnogo bitnije izboriti se za slavlje Devetog januara, nego protestovati protiv finansijski katastrofalnog stanja bolnice u Kasindolu (inače, nama jedine bolnice u Istočnom Sarajevu). Na kraju krajeva, šta će nam bolnice, imamo integritet. U suštini zdravlje ti ni ne treba kada znaš ko si, od koga si i koje krvi.


Tuga koja me mori danas i koja me tjera da pišem ove redove, nalazi se u spisku gostiju naše nam drage Slavljenice. Svi ljudi slave, svi se vesele, a ja ostadoh sam kod kuće, tužan što ne mogu da progutam knedlu u grlu i da dođem na rođendan. Tužno dijete, koje je oči otvorilo, ostaće bez druženja sa svojim vršnjacima, jer ga niko nije pozvao. Kako sam ja to ostao bez pozivnice? Onog momenta kada je naša draga Slavljenica odlučila da pokuša da podari svojim osnivačima doživotne penzije (ne znam kako ih nije bilo sramota da traže to), iako su samo sjedili u foteljama, a ostalim borcima koji su ginuli za njih i za našu Slavljenicu, dala crkavicu od koje ne mogu kupiti ni namirnice za pet dana, tada ostah bez pozivnice. Onda kada su mojoj babi i dedi napravili mizernu novčanu kompenzaciju za gubitak sina, tada ostah bez pozivnice. Zatim, kada su prevarili porodice poginulih boraca i invalide za stanove, te ostavili pojedine zgrade nezavršene i ucjenjivali narod, tada ostah bez pozivnice. Onda kada me raseliše iz rodnog grada, napraviše od mene dijete izbjeglicu, tada ostah bez pozivnice. Kada natjeraše moju rodbinu i prijatelje da ostave svoje kuće, zemlju, domove i živote zbog jednog potpisa, tada ostadoh bez pozivnice. Onda kada su studentima ukinuli stipendije, jer ne studiraju u pravom entitetu, iako tih smjerova nema u istom, tada ostah bez pozivnice.


Slavite naš mizerni životni standard, slavite naše obrazovanje, slavite naše uslove za razvijanje ideja i posla, slavite naše puteve, slavite naš nedostatak pozorišta, slavite našu visoko tolerantnu policiju na kriminal, slavite račune koje plaćamo, slavite kiriju, jer zbog loše finansijske situacije nemate svoj krov nad glavom, slavite sve što može da se slavi.


Obećao sam sebi da neću pisati o politici, ali shvatio sam da je ovo iznad toga, jer dame i gospodo, dragi nepozvani gosti, svi smo mi zapravo akteri jedne velike pozorišne predstave - tragikomedije koja traje i trajaće. Samo što ovaj pozorišni komad nema spuštanje zavjese. On se nastavlja. Dobro razmislite imate li i vi pozivnicu za slavlje i jeste li na pravom spisku gostiju? Hoće li vas onaj vatromet u parku Gavrila Principa zaboliti kada shvatite da nema sredstava za neki bitniji projekat, sport ili kulturu, jer se moralo skupo proslaviti? Imate li uopšte ijedne „čaše od kristala“ da polomite zbog minimalca od 400KM? Neka slavi politička scena naše Slavljenice, a mi narode, rekao bih da nismo pozvani. Žrtvovali su nas stalno kroz istoriju, žrtvovaće nas opet, najbolji narode, ispranih mozgova.

 

Piše: SLAVIŠA KUKRIČAR

Kolumne koje nam šalju autori nisu isključivo stav redakcije portala sarajevo-rs.com

Poslednji put izmenjenoNedelja, 10 Januar 2016 15:22

Podijeli ovaj članak

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
Više iz ove kategorije « Kritika kritike
nazad na vrh